Савети психолога и педагога

Ово су типичне мисли о родитељима које тинејџери говоре у психолошком-педагошком  саветовалишту.
КАЖУ…
Кажу ми да поштују ваше поштење, поготово оно које захтева храброст, као у ситуацијама када признате да сте погрешили.

Кажу ми да поштују вашу упорност, као на пример када им сваки дан изнова покушавате помоћи око школских обавеза иако су вас они – не једном – хладно одбили.
Кажу ми да воле да дођете на њихове утакмице или наступе иако кажу да их није брига.
Одушевљава их како увек нудите нежност, а никада је не молите или не захтевате заузврат.
Кажу ми да то што се можете смејати властитим „гафовима“ помаже да могу саслушати што им говорите о њиховим.
Кажу ми да их импресионира како успевате ставити своје потребе на страну због њихових, као на пример када знају колико вам је важна чистоћа и ред, а ипак не схваћате њихову збрканост и неорганизираност лично.
Кажу ми да су дуго били тужни након што сте им рекли колико сте уплашени и жалосни били када су дошли кући пијани.
Запрепаштени су колико тога радите и обављате без да се икада пожалите.
Кажу ми да не разумеју како сте се успели носити с агресивним и насилним суседом без да сте на тренутак изгубили достојанство.
Желе знати како вам полази за руком изгледати тако снажно без да икада подигнете руку у љутњи.
Поносни су што имате вештине које вам помажу да се као муж и жена тако добро слажете и након свих тих година проведених заједно.
Кажу ми да виде како их учите живећи ваш живот, а не држећи „предавања“.
Кажу ми да су стварно сретни што никада не кажете: „Рекли смо ти“.
Пуно размишљају о томе како никада не вређате и не посежете за „ниским ударцима“, чак и када су то заслужили и када би то било најлакше.
Кажу ми да им се чини када вас гледају да сте стварно баш некако „одрасли“.
Кажу ми да воле тренутке када им не кажете што и како нешто направити него их пуштате да то учине сами.
Захвални су вам за све оне одлуке за које знају да сте их хтели контролисати, али нисте јер сте желели да одрасту и буду своји.
Кажу ми да вас слушају шта говорите о алкохолу и дрогама зато јер их не користите.
Кажу ми да им није јасно како вам успева задржати мирноћу и онда када они полуде.
Кажу ми да су поносни што и даље настојите учити како бити још бољи родитељ.

И ШТО ЈОШ КАЖУ?
Кажу ми да ништа не чују када тако јако вичете.
Кажу ми да им је одвратно колико сте „мали“ након шестог пива.
Кажу ми да не подносе мољакање или захтевање нежности.
Кажу ми да се осећају изгубљено када постанете хладни према њима јер су погрешили.
Кажу ми да су уплашени када им на њихове ружне речи вратите „мило за драго“.
Кажу ми да је тако тужно видети да сте тако карактерно слаби да морате користити снагу мишића да би им „утерали страх у кости“ и успоставили дисциплину.
Кажу ми да се смањујете у њиховим очима сваки пута када сте саркастични.
Кажу ми да их ухвати паника када виде да се понашате исто тако детињасто као и они.
Сваки родитељ жели бити и нада се да је онај из прве „листе“- онај који дарује својем детету унутрашње  вредности и снагу коју му нико више неће моћи одузети у овом лудом свету у којем ће неминовно морати доносити тешке одлуке и борити се за себе.

_{извор: http://www.vukkaradzicns.edu.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=9:zaposleni&catid=19&Itemid=164}

Родитељи најбоље знају колико њихова вољена деца знају да буду напорна, али ма колико вас изнервирали не смете их повредити речима, јер неке ваше изјаве могу их емоционално  обележити.

Доносимо 14 прилично отровних реченица које никада не смете рећи.

1. ТИ СИ ТАКО НЕВАЉАО

Деца овако почињу веровати да је ТО  део онога што они стварно јесу и тако се настављају понашати. Одвојите дете од онога што ради. Радије реците: „То није лепо. Не свиђа ми се како се понашаш.” Исто тако, не заборавите рећи кад дете уради нешто добро. Похвалите га да зна да желите да се увек тако понаша користити.

2. ЗАШТО НИСИ КАО …

Поређења деце неће учинити да се она осећају добро, заправо само могу допринети раздору, ривалству и свађама. Експерт за васпитање деце са Дурхам универзитета саветује: „Уместо да покуша бити једнако добро као брат или сестра, дете ће пре помислити како се не може такмичити с њима па неће ни покушати да напредује.” Зато прихватите да је свако ваше дете другачије од других и фокусирајте се на изграђивање његових индивидуалних талената и вештина. Једно дете је марљиво, а друго треба увек да подсећате на његове дужности. Немојте међусобно поредити своју децу, само ћете повећати природно супарништво, а могу се чак и замрзети. Боље објасните јасно што желите.

3. ЗБОГ ТЕБЕ СМО СЕ РАСТАЛИ!

То једноставно није истина. Не лажите дете.

4. ЈЕР ЈА ТАКО КАЖЕМ! 

Деца заслужују и објашњење.

5. ПУСТИ ЈА ЋУ!

Деца треба да науче да се ослањају на своје снаге и способности, тако ће стећи самопоуздање.

6. БОЉЕ ДА СЕ НИСИ НИ РОДИО

Ово је најгоре што можете рећи свом детету и шта год оно урадило погрешно, то није никакав изговор за ове тешке речи. Исфрустрирани родитељи обично то кажу у афекту, а само ретки то стварно и мисле. Ипак, деца поверују у то, тешко то заборављају и овакве речи могу трајно уништити њихово самопоштовање. Ако осетите да сте близу оваквих испада, отиђите у другу просторију док се не смирите. Дете ће мислити да није достојно љубави.

7. ТИ СИ СТВАРНО НЕВАЉАЛО ДЕТЕ!

Ако отворено говорите или сугеришете да је дете неваљало, оно ће се тако и понашати. Ако га већ морате укорити, реците му да је оно што је учинио лоше, а не оно само. .

8.  ДИВАН СИ

Ласкањем нећете помоћи. Ако је ваше дете талентовано или има неку другу позитивну особину, охрабритега речима да нешто добро ради, наградите га.

9.  ГЛУП СИ

Ово никада не треба да кажете детету, ма ког узраста да је. Неће имати самопоуздање ако ви мислите нешто лоше о њему. Натерајте дете да размисли о својим поступцима, покажите му како се ствари раде правилно.

10. ОСТАВИ МЕ ВЕЋ ЈЕДНОМ НА МИРУ

Дете може да се осети непожељно ако му ово говорите. Иако прижељукујете да кафу испијете без прекида, немојте ово да говорите. Седите са њим, уз посао који обављате, кажите малиши да га волите али да сте заузети. Дете ће то разумети.

11. ЋУТИ

Овим речима дајете му до знање како вам није стало до његовог мишљења. Боље реците да треба да се смири, да буде миран, пошаљите га у његову собу. Деца уче на примерима и понашајте се уљудно.

12. ТАКО ЈЕ ЛАКО, ЗАШТО ТО НЕ МОЖЕШ?

Ако деца имају проблема са задаћом или читањем, најгоре што можете урадити је да погоршавате ствари. Постављање питања као што је ово само их чини нервозним и заједно се почињете вртети у круг. Кажите им да верујете да могу мало боље ако се сконцентришу. Ако и погреше, дајте им још коју шансу. Немојте бити исфрустрирани већ учење учините занимљивим. Покажите им нешто занимљиво у књизи.

13. ЗАШТО НИКАД НЕ УРАДИШ ОНО ШТО ТИ КАЖЕМ?

Ово може изгледати као мала замерка, али ако се стално понавља постаје претња. Деца добију представу да ништа не могу урадити како треба па се престану трудити. Оваква питања не траже одговор од детета па их не треба ни постављати. Паметније је бити одређен и тачно навести шта желимо од њих да ураде и како.

14. САЧЕКАЈ ДА ТИ ОТАЦ ДОЂЕ КУЋИ

Кад „предајете палицу” партнеру поткопавате властити ауторитет, тако да ће се деца врло вероватно упитати зашто да вас слушају. Ово може изазвати и тензије, на пример у случају кад један родитељ дође кући уморан и не жели изигравати полицајца међу децом која су нешто погрешила. Тако ће деца заборавити да је то што су направили уопште и било лоше. Уместо што пребацујете одговорност и претите, сами и одмах изађите на крај са лошим понашањем своје деце.

_{извор: http://www.vukkaradzicns.edu.rs/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=19&Itemid=164}

Већина родитеља, кад размишља о томе која особина може да помогне њиховој деци да воде успешан, испуњен и задовољан живот, дође до закључка да је то позитиван став и приступ свим проблемима са идејом ,,Ја то могу!”.

Право самопуздање је комбинација осећања сопствене вредности и способности. Често су родитељи склони томе да наглашавају само једну страну ове једначине, да стављају фокус на то колико је њихово дете посебно и боље од друге деце, што дугорочно посматрано не помаже ни дечјем карактеру ни способности сарадње са другима. Такође, стално ,,спашавање” детета из проблематичних ситуација не помаже развоју осећања личне способности. Тајна је у томе да пронађете равнотежу између ова два приступа и помогнете детету да схвати да је уједно посебно и способно.

Откријте јединствени таленат свог детета

Постоји заиста много прилика да помогнемо деци да открију своје таленте и склоности. Такође, учинићемо да се дете осећа добро указивањем на то у чему је добро и подршком да се изрази у том сегменту. Успешни и вољени наставници у школи користе баш ову тајну, никад не заборављају за шта је дете надарено и користе сваку прилику да му помогну да тај таленат дође до изражаја и надограђује се. Исту тајну могу да користе и родитељи, да помогну детету да открије своје јединствене унутрашње снаге (иако се оне можда разликују од талената које бисмо ми као родитељи волели да дете има) и помогнемо му да их негује, јачајући тако на здрав начин и сопствено самопоуздање.

Наградите сваки труд и свако достигнуће

Ништа није тако делотворно за стварање позитивног става као што је успех, и са правом се каже да сваки успех заслужује да буде награђен и прослављен. Охрабрите дете да прави свој ,,Дневник успеха” – сваки пут кад оствари неки циљ (било да је научило да вози бицикл без помоћних точкића, савладало сабирање и одузимање или преспавало код друга без маме и тате) охрабрите дете да напише или нацрта нешто о том успеху у свој дневник. Ова књижица ће временом постати непроцењиво сведочанство дечјих малих успеха, а ту традицију можете да наставите годинама. Уколико дете још не зна да чита и пише, можете фотографијом да овековечите такве моменте и сачувате их у дневнику. Ова књижица ће помоћи малишану да прати своје подухвате и развије унутрашњу мотивацију засновану на успеху уместо да чека да га родитељ похвали или награди за свако достигнуће.

Фокусирајте се на поступке, не изглед

Скорашња истраживања су показала да велики број деце, посебно девојчица, самопоуздање заснива на свом спољашњем изгледу, а не на својим способностима. Ефекат оваквог виђења самопоуздања може да буде стварно катастрофалан и да се пренесе и на старији узраст. Помозите зато деци (а посебно ћеркама) да се фокусирају на своје поступке уместо на изглед. Разговор о изгледу, изласцима и тренди одећи благо скрените на тему планова за будућност и личних циљева – покажите да постоје и друге важне теме. Једнако је важна и ваша улога као дечјег узора, па зато више причајте о томе колико сте поносни због тога што сте постигли, а мање о томе колико вам је важан изглед и помоћи ћете девојчици да схвати да су њени лични квалитети и спосбности вреднији и важнији од физичког изгледа.

Створите позитивно веровање уз помоћ заслужене похвале

Сви волимо да нас неко похвали, а деца посебно. Имајте у виду, међутим, да неће свака похвала изградити самопоуздање. Неумерене и погрешно формулисане похвале могу да доведу до тога да дете очекује одушевљење за сваку ситницу коју уради што опет није добро за самопоуздање. Похвала која гради позитивну веру у себе је заслужена, односи се на неку специфичну акцију и понавља се кад је потребно.

Нагласите позитивне ствари како бисте елиминисали негативне

Веома снажан начин да научите децу да развијају веру у себе је да их научите да говоре позитивно о себи. И у овом случају једна од најлакших стратегија учења је постваљање модела понашања. Једноставно обратите пажњу и искористите могућности у свакодневном животу да истакнете неку позитивну ствар коју сте урадили и намерно наглас то и кажите настојећи да Вас дете чује. Можда ће Вам у почетку бити чудно да наглас кажете ,,Баш ми је добро испао овај колач” или ,,Драго ми је што сам почела да трчим, много се боље осећам”, али кад приметите да и дете уме да похвали свој успех и своју унутрашњу снагу биће Вам драго због тога.

Осмислите позитиван породични слоган

Негативност врло брзо може да се развије у навику која је крајње убитачна за позитиван став. Зато избришите негативно размишљање пре него што има прилику да се развије код деце! Осмислите позитиван слоган који може да буде Ваша породична мантра успеха. То може бити и реченица као ,,Успех гради – могу, а не – не могу” или нека друга крилатица која ће помоћи деци да размишљају позитивно о себи. Смислите зато породични слоган који ће зауставити тужан израз лица и речи ,,Не могу…” на устима малишана.

Не изигравајте спасиоца

Сигурно да ниједан родитељ не жели да му се дете суочава са разочарaњима и често нам је прва реакција настојање да решимо сваки проблем са којим се оно суочи. Али, будите опрезни и свесни да на тај начин у ствари лишавате дете прилике да пронађе своје сопствено решење проблема. Вештина проналажења решења је управо она вештина која ће детету бити потребна када се нађе у ситуацији да се само суочи са проблемом. Настојте зато да одолите искушењу ,,спашавања” детета и уместо тога настојите да само будете у близини и ускочите једино онда кад сте стварно потребни. Деци је потребно да изграде ону врсту вере у себе која је заснована на сазнању: ,,Ја могу сам да смислим решење”.  Зато му дозволите да то и верује.

Помозите детету да учи на грешкама

Неминовно је да дете прави грешке током одрастања, и то много грешака. Али, никако не можемо да ставимо знак једнакости између грешке и неуспеха! Грешка је само то – грешка и прилика да се нешто уради поново, на бољи начин. Ово је једна од основних лекција за стварање позитивног става!
Кад ваше дете погреши, трудите се да не осуђујете и помогнете му да се фокусира на оно што покушава да постигне. Можете да га питате шта је желело да постигне или шта ће урадити другачије следећи пут, али најважније од свега, помозите дечјем уверењу да може да успе у ономе што настоји.

Не заборавите на реченицу: ,,Знам да ти то можеш. Хајде, пробај поново”.

извор: http://zelenaucionica.com/naucite-dete-da-veruje-u-sebe/

Најкориснија вештина данашњице је вештина самосталног учења. Та вештина није чак ни питање одабира, него питање опстанка.

Прилике које се свакодневно мењају траже човека који непрестано учи нешто ново да би им могао доскочити. Чињеница је да ученици који знају да уче – воле учење, а да га они који нису научили да уче – не воле, сматрају учење нечим тешким и досадним па праве проблеме и себи и учитељима. Један од добрих начина је да их најпре одучимо од  најчешћих грешака лошег учења:

1. Ученик се труди да запамти нешто што не треба запамтити него разумети.

2. Ученик запамти, али не провежба довољно.

3. Не вежба објашњавајући то што зна неком другом, својим речима.

4. Срља и баца се на задатке пре него што је научио најосновније. Не иде му, па одустаје.

5. Одгађа да примени своје знање или вештину док њоме савршено не овлада – јер се боји грешке и неуспеха.

6. Сатима учи, убија се од учења.

7. Учи, а не размишља заиста о томе што учи.

Пут до самосталности у учењу

Неописиво је једноставно учити ученике да уочавају шта је битно, али то није пут у самостално учење. Уместо да наставници тумаче ново градиво, потребно је да ученици  на часу читају одломак по одломак из уџбеника. Одломак је једна или више реченица које на окупу држи нека заједничка мисао. Ученици треба да је открију сами. Након сваког одломка ученик треба да зна шта је битно и каже то својим речима. Ако сами ученици нису уловили смисао и оно што је битно – тада наставник треба то да им  објасни. Не пре тога.

Други сјајан начин да ученик научи да открију битно јесте – окренута учионица. Ученици понекад треба да код куће проуче нову лекцију и извуку белешке, направе концепт, припреме кратко предавање, презентацију… Тада се укључује наставник и други ученици нужним објашњењима, примерима, анализама, синтезама…

Ако дете не мора, онда ни неће

Има једна стара пословица која каже да је пут у пакао поплочан добрим намерама. Све што наставник уради уместо ученика – ученик  не мора. А ако не мора, онда и неће. Ученик треба да што више размишља и научи да поставља питања, и то разне облике питања.

Предлог је да ученици да пробају да саставе тест… Затим, разговарати на часу о питањима која су поставили. Тако се најбоље научи разлика питања за репродукцију запамћених података (на које је могуће у тексту наћи већ готове одговоре) од питања вишег степена која траже да се нешто самостално анализира, самостално створе закључци или процене.

Драги ученици, ако знате да одговорите на питања за репродукцију запамћених података, вероватно ћете добити жељену диплому. Али ако желите сутра да добијете добар посао, морате да знате да постављате питања и самостално трагате за одговорима на њих.

А сад у акцију! Успех следи.

Обезбедите неопходне услове потребне за учење сваком детету:

• радноместо,
• мир у време учења,
• правилан распоред дневних активности.

Детаљније о условима потребним за успешно учење можете да сазнате од учитеља свог детета, педагога или психолога школе.

Kонтролишите да ли се Ваше дете придржава распореда дневних активности. Само тако ће стицати радне и друге навике, што је веома важно за успех у учењу.

Водите рачуна да Ваше дете сваки дан започиње учење у исто време и на истом месту.

Не присиљавајте дете да по доласку из школе или одмах после ручка почне са учењем.

Обезбедите такве услове детету да има доста времена за спавање.

Уколико се дете бави неком активношћу која је у његовом распореду планирана у токудана (игра се, учи и слично) не треба да га прекидате и тражите од њега да ради нешто друго. На пример, није добро да у време учења дете прекидате и тражите од њега да оде у продавницу …

Ако је детету време за игру, немојте га прекидати и тражити да вам у нечему помаже.

Ако је време за спавање, није добро да у то време одлазите у посете и слично.

Ваше дете ће успети само под условом да се и  Ви и дете придржавате распореда дневних активности.

Увек се интересујте код свог детета како је било у школи, шта је ново учило и које домаће задатке има.

Редовно контактирајте са одељењским старешином и интересујте се за рад и резултате рада Вашег детета. Тако ћете бити у стању да стално пратите његов рад  и да му пружате помоћ онда када му је потребна.

За све што вам није довољно познато из области васпитања деце можете да се посаветујете са школским педагогом или психологом.

Домаће задатке Вашег детета никада немојте радити уместо њега. Иако Вам је жеља да му помогнете, тако му никада нећете помоћи.

Ако Ваше дете потражи помоћ при изради домаћих задатака, немојте то да одбијете. Сагледајте у чему су тешкоће на које је дете наишло. У зависности од врсте тешкоћ етреба да одлучите сами да ли и како детету да помогнете или ћете га упутити да објашњење тражи од наставника.

Ако нисте у могућности да стручно објасните задатак , требало би да своје дете навикавате да од наставника тражи помоћ.

Пратите квалитет читања и писања Вашег детета, јер у школи нема довољно времена за вежбање ових важних вештина. Савладано правилно читање и писање је нужан услов за успех у свим наставним предметима.

Проверавајте како Ваше дете чита и да ли разуме прочитано. Добро савладана техника читања је неопходан услов за успешно учење и решавање задатака. Зато инсистирајте на свакодневном вежбању читања (брзина и разумевање прочитаног).

Ако дете има потешкоћа у памћењу задатака и то се може превазићи. Памћење се вежба учењем песама или краћих текстова напамет, диктирањем и записивањем краћих реченица или делова текста и слично.

Тражите од Вашег детета да Вам исприча оно што је током дана научило.

Ако Ваше дете не тражи помоћ при изради домаћих задатака, то не мора да значи да му она није потребна. Зато са дететом разговарајте о домаћим задацима, прегледајте му свеске, разговарајте са наставником и тако ћете сазнати да ли је и у којој мери потребна помоћ Вашем детету.

Ваше дете може да има проблема у учењу и зато што не зна правилно да учи. Тражите помоћ од школског педагога у  томе како да помогнете детету у правилном и успешном учењу.

Дружите се са дететом, заједно идите на излете, у позориште, биоскоп, заједно гледајте дечије ТВ емисије. О свему томе треба да разговарате и да подстичете дете да поставља питања и да, самостално или уз Вашу помоћ, трага за одговорима.

Ако Ваше дете оправдано изостаје из школе, немојте тражити од учитеља да оправда то што није урадило домаће задатке или што није научило неко градиво. У таквим ситуацијама треба да ступите у контакт са учитељем или другим ђацима из одељења и да сазнате шта је све требало да науче и ураде. Тако неће заостајати за осталима и неће имати празнина у знању.

Вашем детету је потребна помоћ учитеља и наставника ако је изостало из школе, ако не може да савлада одређено градиво. Објасните детету значај допунске наставе и прихватите је добронамерно ако има потребе за њом. Тиме ћете добити стручну помоћ наставника. Допунску наставу не похађају само слаби ђаци. У њу могу да буду укључени и одлични ђаци уколико су, из оправданих разлога, изостајали са наставе.

Ако се код Вашег детета појаве и неки други проблеми везани за његово учење и напредовање, обратите се педагогу и психологу школе.

ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ДА СЕ ДЕТЕ ДОВОЉНО ОДМОРИ?

• ЗАТО ШТО СЕ  У ТОКУ СПАВАЊА ОБНАВЉА СНАГА  И РАСПОЛОЖЕЊЕ ДЕТЕТА ЗА АКТИВНОСТИ КОЈЕ ИМА У ТОКУ ДАНА.

О ЧЕМУ ТРЕБА ВОДИТИ РАЧУНА КАДА СЕ ФОРМИРАЈУ ХИГИЈЕНСКЕ НАВИКЕ КОД ДЕТЕТА?

• НАВИКЕ СЕ СТИЧУ ПОНАВЉАЊЕМ У ДУЖЕМ ВРЕМЕНСКОМ ПЕРИОДУ, СВАКОДНЕВНО И У ИСТО ВРЕМЕ. ДОК ИХ ДЕТЕ СТИЧЕ ЧЕСТО ГА ПОДСЕЋАЈТЕ ШТА ТРЕБА ДА УРАДИ.
• ЛИЧНИ ПРИМЕР РОДИТЕЉА ЈЕ НАЈБОЉИ ПОДСТРЕК ДА И ДЕТЕ НЕШТО УРАДИ. АКО ЖЕЛИТЕ ДА  ДЕТЕ, НА ПРИМЕР, РЕДОВНО ПЕРЕ ЗУБЕ, ПЕРИТЕ И ВИ СВОЈЕ ПРЕД ЊИМ. ТАКО ЈЕ И СА ОСТАЛИМ ДЕТАЉИМА ИЗ ЛИЧНЕ ХИГИЈЕНЕ.
• УЗИМАЊЕ ХРАНЕ ЈЕ ЈЕДНА ОД ОСНОВНИХ ДЕЧЈИХ ПОТРЕБА. ВЕОМА ЈЕ ВАЖНО ДА ДЕТЕ ХРАНУ КОНЗУМИРА У ПРИЈАТНОМ РАСПОЛОЖЕЊУ. ЗАЈЕДНИЧКИ ОБРОЦИ У ПОРОДИЦИ НИСУ ВРЕМЕ ЗА ПРЕКОРЕ И СВАЂУ. АКО ЈЕ ТАКО, ДЕТЕ ЋЕ ИХ ИЗБЕГАВАТИ.
• У ПЕРИОДУ РАЗВОЈА НЕОПХОДНО ЈЕ ДА ИСХРАНА ДЕТЕТА БУДЕ ШТО РАЗНОВРСНИЈА.
• ДЕТЕ ИМА ПОТЕБУ ДА БОРАВИ ВАН ЗАТВОРЕНИХ ПРОСТОРИЈА И ДА ТРОШИ ЕНЕРГИЈУ КРЕЋУЋИ СЕ.
• АКО СТЕ ЗАДОВОЉНИ ТИМЕ ШТО СТЕ ПОСТИГЛИ ДА ВАМ ЈЕ ДЕТЕ У ПОРОДИЦИ «МИРНО КАО БУБИЦА», ЗНАЈТЕ ДА НЕ МОЖЕ БИТИ ТАКО УВЕК И НА СВАКОМ МЕСТУ: НА УЛИЦИ, У ШКОЛИ. У ДРУШТВУ ВРШЊАКА.
• ДА БИСТЕ БОЉЕ УПОЗНАЛИ СВОЈЕ ДЕТЕ, ПОТРУДИТЕ СЕ ДА УПОЗНАТЕ ЊЕГОВЕ НАЈБЛИЖЕ ДРУГОВЕ И ДРУГАРИЦЕ СА КОЈИМА НАЈЧЕШЋЕ ПРОВОДИ СЛОБОДНО ВРЕМЕ.
• УЧИТЕЉИ И НАСТАВНИЦИ СУ ВАШИ ПРВИ САРАДНИЦИ У ВАСПИТАЊУ ДЕТЕТА. ОД ВАШЕГ ОДНОСА ПРЕМА ЊИМА ЗАВИСИЋЕ И ДЕТЕТОВ ОДНОС ПРЕМА ШКОЛИ И ОБАВЕЗАМА У ЊОЈ.
• СЛАБИЈИ УСПЕХ ДЕТЕТА У ШКОЛИ НЕ СМЕ УТИЦАТИ НА ПОГОРШАВАЊЕ ОДНОСА РОДИТЕЉА ПРЕМА ЊЕМУ У ПОРОДИЦИ. ЉУБАВ РОДИТЕЉА, ЊИХОВО РАЗУМЕВАЊЕ И ПОВЕРЕЊЕ БИЋЕ МУ ПОДРШКА ДА ПОСТИГНЕ УСПЕХ КОЈИ ЛИЧНО МОЖЕ.

ЗАШТО СЕ РАДЕ ДОМАЋИ ЗАДАЦИ?

• ДЕТЕ РАДИ ДОМАЋЕ ЗАДАТКЕ ДА БИ УТВРДИЛО ОНО ШТО ЈЕ УЧИЛО У ШКОЛИ, А НЕ ДА БИ ДОБИЛО ДОБРУ ОЦЕНУ. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ СЕ РАДЕ СВАКОДНЕВНО, А ТАКО ЧЕСТО СЕ НЕ ОЦЕЊУЈУ УЧЕНИЦИ.
• НЕМОЈТЕ СЕ БРИНУТИ ЗА ОНО ШТО ДЕТЕ ВОЛИ ДА РАДИ У ПОРОДИЦИ, ВЕЋ АКО МУ ЈЕ У ЊОЈ ДОСАДНО. ДОКОЛИЦА ЈЕ СВИМ ПОРОЦИМА ПОЧЕТАК.
• ДЕТЕТОВА ИНТЕРЕСОВАЊА НЕ МОГУ УВЕК БИТИ У СКЛАДУ С ВАШИМ АМБИЦИЈАМА. УЗ ВАС ЋЕ ЛАКШЕ И БРЖЕ ПРОЦЕНИТИ ЧИМЕ БИ МОГЛО ДА СЕ БАВИ У СЛОБОДНОМ ВРЕМЕНУ.
• ПОРЕД ШКОЛСКИХ ОБАВЕЗА, СВАКО ДЕТЕ БИ ТРЕБАЛО ДА СВАКОДНЕВНО ОБАВЉА  У КУЋИ ОДРЕЂЕНЕ ПОСЛОВЕ. ТИМЕ ОНО НЕ ПОМАЖЕ РОДИТЕЉИМА, ВЕЋ КАО ЧЛАН ПОРОДИЦЕ УЧЕСТВУЈЕ У ЗАДОВОЉАВАЊУ ЗАЈЕДНИЧКИХ ПОТРЕБА. КОЛИКО ЋЕ ВАШЕ ДЕТЕ БИТИ ОПТЕРЕЋЕНО У ТОКУ ДАНА, ЗАВИСИ ОД ТЕМПА ЊЕГОВОГ РАДА.
• СВАКО ДЕТЕ ЈЕ ВРЕДНОСТ САМО ПО СЕБИ И НОСИ ПОЗИТИВНЕ РАЗВОЈНЕ ПОТЕНЦИЈАЛЕ У СЕБИ, ЗАТО ЈЕ И ВАСПИТАЊЕ СВАКОГ ДЕТЕТА ПОСЕБАН ПРОЦЕС.